Pozdrav svima, u ovom postu biće reči o operaciji samo donje vilice mandibule i o operaciji obe vilice tj i mandibule i maxille:
-PREOPERATIVNA PRIPREMA operacije donje vilice-
2014.godine sam se javila na Stomatološki fakultet u Beogradu kako bih nosila proteze, prvenstveno donju. Tamo sam započela lečenje kod doktorke Tine Pajevic, koja me i dalje vodi. Ona je nakon merenja vilica, praćenja, razmatranja, uz savetovanje sa kolegama, meni predložila operaciju donje vilice.Dijagnoza je takozvana progenija, tj izbačena vilica, meni je bila za otprilike 1cm, toliko mi je skraćeno ja mislim... Moji roditelji su u početku bili protiv toga, ali kako je vreme odmicalo, ja sam sve više bila za. Nastavili su merenje još neko vreme dok nisam prestala da rastem i onda sam dobila fiksne aparate, prvo donju protezu jer su mi bili krivi i nepravilni zubi, a zatim godinu dana kasnije i gornju, kako bi se gornji i donji zubi poređali u određenom luku. Naravno u međuvremenu sam prošla potreban konzilijum, koji se radi na klinici za maksilofacijalnu hirurgiju, i izvadila sva 4 umnjaka, na istoj klinici, jer zbog šava i reza, tj operacije, bilo je potrebno da se odstrane, jer su me sekli upravo na tom mestu gde su umnjaci (o samom vađenju umnjaka pisaću u drugom blogu, jer je to dosta često i mnoge drugarice me pitaju za isto).. I na operaciju sam otisla iz funkcionalnih razloga, zbog zagrižaja, zatim da bih popravila govor, i malo misleći da će i estetski biti neka velika razlika..
-OPERACIJA I OPORAVAK-
Na kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu sam primljena 11-og jula, a operacija je obavljena dva dana kasnije,u četvrtak. Operisao me je doktor Zoran Jezdić, zaista izvrstan doktor, redak u Srbiji, njemu sve pohvale i zahvalnost. Što se tiče perioda neposredno pred operaciju, ne preporučuje se da se dan pre jede posle 18h, i to neki ne preterano težak obrok, zbog anestezije, kako bi izbegli mučninu i povraćanje nakon buđenja. Oni vam tamo dozvoljavaju i kasnije, ali ja Vam preporučujem da posle 18h ne uzimate hranu i posle 22h vodu, eventualno posle 23h. Sutra dan ne uzimate nikakvu tečnost i hranu.
Sestra je došla po mene u sobu nešto oko 11h, pre-posle, a iz šok sobe sam izašla oko 16,17h, ne znam, tačno. Kada odete u operacionu salu, ne trebate se ničega bojati, oni vam stave kanilu u ruku, to nekoga mozda malo zaboli, masku, zaspite jako brzo, i naravno, pošto je u pitanju opšsta anestezija, ništa ne osećate. Probudite se u šok sobi, veoma malaksali, i treba da se razbudite od anestezije, a kasnije mozete da dremuckate i spavate. U početku ćete pljuvati i povraćati krv, što je sasvim normalno, no potrudite se da što manje pljujete, a više gutate tu pljuvačku, jer će vam biti lakše, manje čete se naprezati i brže će se zaustaviti krvarenje. Taj dan uglavnom svi prespavaju.
Sutra dan- na infuziji ste ceo dan, i neki mogu čak da krenu da pijuckaju vodu, čaj, zavisi od osobe do osobe, ja nisam ništa. Naravno biće vam potrebne cevčice!! Dobijala sam tri puta dnevno injekcije, i to lek protiv bolova (uglavno uveče i ujutru samo, u yavisnosti od potrebe, i čini mi se da je u pitanju bio diklofen) i 3 puta klindamicin, atibiotik da bi se sprečilo da se rana inficira i slično.. Tako sve vreme dok sam bila u bolnici.. Obloge, hladne, nosite neka 3 dana, koliko i raste otok, a kasnije vam u principu nisu ni potrebne, mada sam ja i kasnije malo hladila, jer sam operisana kada je bilo najtoplije te mi je prijalo da hladim. U ponedaljak, 17-og, mi je bilo najteže, tada sam dobila i temperaturu i jako me je bolelo, ali je sve brzo prošlo. U sredu 19-og sam puštena kući. U međuvremenu sam počela da pijem čaj, vodu, da jedem čorbice i supice. I da dodam, imam 8 šrafova i 2 pločice u vilici, koje se ne vade, već se razgrade kroz godinu kad sve zaraste..
Dolazak kući- Kada sam dosla kući, uglavnom sam jela miksano voće i povrće, dosta razvodnjeno, jer su meni vilice i zubi bili apsolutno skroz spojeni te nije moglo proci ništa što nije vodeno i skor izmiksano. Kao veliki ljubitelj slatkiša miksala sam stalno i sladoled, plazmu, mleko, bananu, i to mi je bio spas, kad sam zeleniš dosadi..
Prva kontrola je bila dve nedelje posle operacije, i tada mi je saopšteno da će mi vilice biti spojelene još tri nedelja, ukupno pet! U tom momentu mi je to zvučalo kao užasno puno vremena, ali je brzo prošlo, kad se iskoristi vreme na pravi način.
Kada je prošlo svih 5 nedelja, zamenjene su mi žice koje sam nosila, takozvana čvrsta IMF, elastičnim gumicama MMV, broj gumica koje nosite zavisi od osobe i od operacije, ja sam nosila 5, a moja drugarica 2. Njih skidate dok jedete, operete zube i stavite sami ponovo. Prvog dana nisam mogla jesti ništa, jer mi je bilo doista nezgodno da otvorim usta, ali već drugog dana sam uzela kajganu, zatim i griz. Kasnije sam počela da jedem meku hranu, zatim i mekanije meso. I otok sam i dalje imala iako je proslo 5+ nedelja od operacije.
Skidanje svih gumica- kada sam skinula sve gumice, prvo mi je bilo nezgodno da govorim jer sam navikla sam spojenim vilicama, zatim mi je jezik udarao u donje zube i gornja usna sama pomerala, ali brzo sam se vratila u normalnu. Prošlo je više od dva meseca od operacije i i dalje imam malo otoka na obrazima i bradi, ali nije jako vidljivo, i nije strašno. Ponekad me zaboli, ali je doktor rekao da je normalno jer je još sveže i da će proći.
-Ono što je takođe veoma bitno, jeste da vam se dok se seče kost
, iseče i nerv u bradi, koji se oporavi za do 18 meseci, meni trne dosta brada i donja usna, donju nekad ne osećam, i takođe je veoma neprijatan osećaj kada pipnem bradu, kao neki trzajevi, ali se naviknete, i ne pipajate bradu. Zbog tog trnjenja i nerva, mi je i dalje malo nezgodno da jedem, i nekad mi se ukoči brada dok otvaram usta i grizem.
O operaciji obe vilice možete pročitati na blogu moji divne drugarice Ane, sa kojom sam operisana i sa kojom sam provela sve dane u bolnici i ovo smo zajedno preživele.
http://mihelicana43.blogspot.rs/2017/09/operacija-vilice.html?m=
-Nadam se da sam vam dala što više informacija, a vi ako imate bilo kakvih pitanja, ne ustručavajte se i pitajte šta god vas zanima na: micareba@gmail.com !
-MOJ SAVET- Ako imate problem i imate priliku da to popravite, uradite to, verujte mi, malo ćete se namučiti ali će vam kasnije biti mnogo bolje i lakše! I jeste malo nezgodno, malo boli, dugo traje, ali vreme brzo prolazi i sve prođe pa i ovo. Srećno!
-PREOPERATIVNA PRIPREMA operacije donje vilice-
2014.godine sam se javila na Stomatološki fakultet u Beogradu kako bih nosila proteze, prvenstveno donju. Tamo sam započela lečenje kod doktorke Tine Pajevic, koja me i dalje vodi. Ona je nakon merenja vilica, praćenja, razmatranja, uz savetovanje sa kolegama, meni predložila operaciju donje vilice.Dijagnoza je takozvana progenija, tj izbačena vilica, meni je bila za otprilike 1cm, toliko mi je skraćeno ja mislim... Moji roditelji su u početku bili protiv toga, ali kako je vreme odmicalo, ja sam sve više bila za. Nastavili su merenje još neko vreme dok nisam prestala da rastem i onda sam dobila fiksne aparate, prvo donju protezu jer su mi bili krivi i nepravilni zubi, a zatim godinu dana kasnije i gornju, kako bi se gornji i donji zubi poređali u određenom luku. Naravno u međuvremenu sam prošla potreban konzilijum, koji se radi na klinici za maksilofacijalnu hirurgiju, i izvadila sva 4 umnjaka, na istoj klinici, jer zbog šava i reza, tj operacije, bilo je potrebno da se odstrane, jer su me sekli upravo na tom mestu gde su umnjaci (o samom vađenju umnjaka pisaću u drugom blogu, jer je to dosta često i mnoge drugarice me pitaju za isto).. I na operaciju sam otisla iz funkcionalnih razloga, zbog zagrižaja, zatim da bih popravila govor, i malo misleći da će i estetski biti neka velika razlika..
-OPERACIJA I OPORAVAK-
Na kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu sam primljena 11-og jula, a operacija je obavljena dva dana kasnije,u četvrtak. Operisao me je doktor Zoran Jezdić, zaista izvrstan doktor, redak u Srbiji, njemu sve pohvale i zahvalnost. Što se tiče perioda neposredno pred operaciju, ne preporučuje se da se dan pre jede posle 18h, i to neki ne preterano težak obrok, zbog anestezije, kako bi izbegli mučninu i povraćanje nakon buđenja. Oni vam tamo dozvoljavaju i kasnije, ali ja Vam preporučujem da posle 18h ne uzimate hranu i posle 22h vodu, eventualno posle 23h. Sutra dan ne uzimate nikakvu tečnost i hranu.
Sestra je došla po mene u sobu nešto oko 11h, pre-posle, a iz šok sobe sam izašla oko 16,17h, ne znam, tačno. Kada odete u operacionu salu, ne trebate se ničega bojati, oni vam stave kanilu u ruku, to nekoga mozda malo zaboli, masku, zaspite jako brzo, i naravno, pošto je u pitanju opšsta anestezija, ništa ne osećate. Probudite se u šok sobi, veoma malaksali, i treba da se razbudite od anestezije, a kasnije mozete da dremuckate i spavate. U početku ćete pljuvati i povraćati krv, što je sasvim normalno, no potrudite se da što manje pljujete, a više gutate tu pljuvačku, jer će vam biti lakše, manje čete se naprezati i brže će se zaustaviti krvarenje. Taj dan uglavnom svi prespavaju.
Sutra dan- na infuziji ste ceo dan, i neki mogu čak da krenu da pijuckaju vodu, čaj, zavisi od osobe do osobe, ja nisam ništa. Naravno biće vam potrebne cevčice!! Dobijala sam tri puta dnevno injekcije, i to lek protiv bolova (uglavno uveče i ujutru samo, u yavisnosti od potrebe, i čini mi se da je u pitanju bio diklofen) i 3 puta klindamicin, atibiotik da bi se sprečilo da se rana inficira i slično.. Tako sve vreme dok sam bila u bolnici.. Obloge, hladne, nosite neka 3 dana, koliko i raste otok, a kasnije vam u principu nisu ni potrebne, mada sam ja i kasnije malo hladila, jer sam operisana kada je bilo najtoplije te mi je prijalo da hladim. U ponedaljak, 17-og, mi je bilo najteže, tada sam dobila i temperaturu i jako me je bolelo, ali je sve brzo prošlo. U sredu 19-og sam puštena kući. U međuvremenu sam počela da pijem čaj, vodu, da jedem čorbice i supice. I da dodam, imam 8 šrafova i 2 pločice u vilici, koje se ne vade, već se razgrade kroz godinu kad sve zaraste..
Dolazak kući- Kada sam dosla kući, uglavnom sam jela miksano voće i povrće, dosta razvodnjeno, jer su meni vilice i zubi bili apsolutno skroz spojeni te nije moglo proci ništa što nije vodeno i skor izmiksano. Kao veliki ljubitelj slatkiša miksala sam stalno i sladoled, plazmu, mleko, bananu, i to mi je bio spas, kad sam zeleniš dosadi..
Prva kontrola je bila dve nedelje posle operacije, i tada mi je saopšteno da će mi vilice biti spojelene još tri nedelja, ukupno pet! U tom momentu mi je to zvučalo kao užasno puno vremena, ali je brzo prošlo, kad se iskoristi vreme na pravi način.
Kada je prošlo svih 5 nedelja, zamenjene su mi žice koje sam nosila, takozvana čvrsta IMF, elastičnim gumicama MMV, broj gumica koje nosite zavisi od osobe i od operacije, ja sam nosila 5, a moja drugarica 2. Njih skidate dok jedete, operete zube i stavite sami ponovo. Prvog dana nisam mogla jesti ništa, jer mi je bilo doista nezgodno da otvorim usta, ali već drugog dana sam uzela kajganu, zatim i griz. Kasnije sam počela da jedem meku hranu, zatim i mekanije meso. I otok sam i dalje imala iako je proslo 5+ nedelja od operacije.
Skidanje svih gumica- kada sam skinula sve gumice, prvo mi je bilo nezgodno da govorim jer sam navikla sam spojenim vilicama, zatim mi je jezik udarao u donje zube i gornja usna sama pomerala, ali brzo sam se vratila u normalnu. Prošlo je više od dva meseca od operacije i i dalje imam malo otoka na obrazima i bradi, ali nije jako vidljivo, i nije strašno. Ponekad me zaboli, ali je doktor rekao da je normalno jer je još sveže i da će proći.
-Ono što je takođe veoma bitno, jeste da vam se dok se seče kost
, iseče i nerv u bradi, koji se oporavi za do 18 meseci, meni trne dosta brada i donja usna, donju nekad ne osećam, i takođe je veoma neprijatan osećaj kada pipnem bradu, kao neki trzajevi, ali se naviknete, i ne pipajate bradu. Zbog tog trnjenja i nerva, mi je i dalje malo nezgodno da jedem, i nekad mi se ukoči brada dok otvaram usta i grizem.
O operaciji obe vilice možete pročitati na blogu moji divne drugarice Ane, sa kojom sam operisana i sa kojom sam provela sve dane u bolnici i ovo smo zajedno preživele.
-Nadam se da sam vam dala što više informacija, a vi ako imate bilo kakvih pitanja, ne ustručavajte se i pitajte šta god vas zanima na: micareba@gmail.com !
-MOJ SAVET- Ako imate problem i imate priliku da to popravite, uradite to, verujte mi, malo ćete se namučiti ali će vam kasnije biti mnogo bolje i lakše! I jeste malo nezgodno, malo boli, dugo traje, ali vreme brzo prolazi i sve prođe pa i ovo. Srećno!
Нема коментара:
Постави коментар